Поводом две године од избора Вуја Грујића за локалног омбудсмана Градске општине Врачар, Врачар инфо доноси велики интервју о заштити права грађана, бесплатној правној помоћи, односу грађана и управе, сарадњи омбудсмана широм Србије, правима деце и особа са инвалидитетом, али и конкретним људским судбинама које показују где су могућности, а где границе институције омбудсмана.
Вујо Грујић функцију локалног омбудсмана ГО Врачар обавља од 4. октобра 2024. године. Дипломирани је правник са положеним правосудним испитом. Пре избора за омбудсмана радио је као координатор за послове правне помоћи у Управи Градске општине Врачар, у звању самосталног саветника, као и у Заводу за уџбенике, у Сектору за правне и опште послове. Инструктор је Републичке изборне комисије за обуку чланова бирачких одбора.
У разговору за Врачар инфо говори о прве две године мандата, најчешћим проблемима грађана, бесплатној правној помоћи, сарадњи са другим институцијама и омбудсманима, али и о случајевима који су га, како каже, професионално и људски највише погодили.
„Врачар већ 18 година има локалног омбудсмана“
Врачар инфо: За почетак, како бисте грађанину који никада није имао контакт са локалним омбудсманом најједноставније објаснили шта је ваш посао и када треба да вам се обрати?
Вујо Грујић: Локални омбудсман је независни орган који бира Скупштина јединице локалне самоуправе, односно градске општине, а ова институција је предвиђена Законом о локалној самоуправи. Његова изворна надлежност је да поступа по притужбама грађана на органе у саставу Управе, односно установе које је основала Скупштина Градске општине.
Осим своје кључне надлежности да поступа по притужбама и доноси мишљења и препоруке органима, локални омбудсман је својеврсни медијатор између грађана и органа. Он покушава да обема странама помогне да пронађу решење одређене проблематичне ситуације, приоритетно штитећи права грађана.
Врачар инфо: Институција локалног омбудсмана на Врачару има прилично дугу традицију?
Вујо Грујић: Градска општина Врачар функцију локалног омбудсмана установила је још пре 18 година избором госпође Зорице Рунић, која је била први локални омбудсман. Тада је званичан назив био Заштитник грађана ГО Врачар.
За свих 18 година колико ова институција постоји на Врачару, ГО Врачар је показала јасно опредељење ка системској заштити људских права и у сваком тренутку је имала локалног омбудсмана. То је сврстава у ред малобројних општина у Србији које су се одлучиле да успоставе ову институцију и обезбеде континуитет њеног рада.
Ја сам трећи изабрани локални омбудсман ГО Врачар и први мушкарац на овој функцији.
Од Шведске до локалних омбудсмана у Србији
Врачар инфо: Институција омбудсмана има историју дужу од два века. Колико је та традиција важна за разумевање његове данашње улоге?
Вујо Грујић: Институција омбудсмана своје историјско упориште има у Шведској, где је настала још 1809. године. Идеја је била да Парламент постави заштитника грађана који ће штитити њихова права од самовоље државне администрације и владајућих структура. Тај институт је тада ушао и у шведски Устав.
Нека врста претече данашњег омбудсмана код нас била је институција друштвеног правобраниоца самоуправљања, колоквијално називаног „омбудсманом радничке класе“. Овај институт постојао је у нашем систему од 1974. до 1991. године и његов превасходни задатак био је заштита друштвене својине и радничких права.
Имао је далеко већа овлашћења од данашњих омбудсмана, укључујући и могућност покретања поступака пред судовима. Сматрам да је велика грешка што је овај институт укинут пре него што је отпочео процес приватизације.
Врачар инфо: Како данас изгледа систем омбудсмана у Србији и да ли између различитих нивоа постоји хијерархија?
Вујо Грујић: Институција омбудсмана у Србији установљена је на три нивоа власти. На републичком нивоу постоји Заштитник грађана, који је и уставна категорија, на покрајинском нивоу Заштитник грађана АП Војводине, а затим постоје локални омбудсмани на нивоу локалне самоуправе.
Важно је нагласити да омбудсмани нису међусобно у субординационом односу. Један омбудсман не контролише рад другог.
Услови за избор локалног омбудсмана разликују се од места до места и дефинишу се локалним одлукама, али се као стандард најчешће тражи да кандидат буде дипломирани правник са најмање пет година радног искуства и искуством на пословима повезаним са заштитом људских права.
Највише притужби због комуналне инспекције
Врачар инфо: На шта се грађани Врачара најчешће жале?
Вујо Грујић: Највећи број притужби грађана односи се на поступање Одељења за инспекцијске послове, односно комуналне инспекције.
Овде, међутим, треба нагласити да разлог томе није лоша организација у одељењу или нестручно и неправилно поступање, већ чињеница да је на терету тог одељења убедљиво највећи посао.
На Врачару је регистровано чак око 2.800 стамбених заједница. Уз то, комунална инспекција поступа и према угоститељским објектима, али и у многим другим ситуацијама.
Са само седам запослених комуналних инспектора немогуће је да сваки предмет буде решен у законском року, нарочито када је реч о притужбама станара на управнике стамбених заједница, којих убедљиво има највише.
Врачар инфо: Дакле, велики број притужби не тумачите као доказ лошег рада инспекције?
Вујо Грујић: Не. Мора се узети у обзир обим посла. Када имате око 2.800 стамбених заједница и читав низ других надлежности, а седам комуналних инспектора, јасно је колики је притисак на систем. Сам број притужби зато не треба аутоматски тумачити као доказ нестручног или неправилног рада.
Омбудсман не мора увек да чека притужбу
Врачар инфо: Да ли реагујете искључиво када вам грађанин поднесе формалну притужбу?
Вујо Грујић: Не. Локални омбудсман ГО Врачар практиковао је и превентивно поступање, без притужбе, сваки пут када је постојала сумња да неко право може бити неосновано ускраћено.
Сматрам да је превентивна улога веома важна. Не треба увек чекати да проблем ескалира ако постоји могућност да се раније уочи и покуша решити.
Шта се дешава када локални омбудсман није надлежан?
Врачар инфо: Грађани вероватно не знају увек која институција је надлежна за њихов проблем. Шта радите када вам стигне притужба која није у вашој надлежности?
Вујо Грујић: Када је реч о притужбама на органе и установе који нису у надлежности локалног омбудсмана, оне се најчешће односе на ПИО фонд и Републички геодетски завод. Такве притужбе прослеђујемо републичкој институцији Заштитника грађана.
Уколико дође до проблематичних ситуација између грађана и органа или установа који су у надлежности Локалног омбудсмана Града Београда, прво покушавамо да решимо проблем посредовањем, путем начела сарадње са органима према којима немамо надлежност, уколико и они желе да сарађују.
Тек ако то не уроди плодом, притужбу прослеђујемо Локалном омбудсману Града Београда. Услов за такав начин решавања је да ствар није хитна.
Врачар инфо: Да ли је такво неформалније посредовање дало конкретне резултате?
Вујо Грујић: Јесте. На овај начин решили смо велики број притужби и представки на ЈКП „Инфостан“, Центар за социјални рад, а у једном случају чак и на „Градско стамбено“, пре него што би притужба уопште стигла до Локалног омбудсмана Града Београда.
И овим путем желим да захвалим овим установама на сарадњи.
„Случај који ме највише боли у људском смислу“
Врачар инфо: Постоји ли предмет из ове две године који вам је остао посебно тежак – случај у којем сте покушали да помогнете, али нисте успели да дођете до решења?
Вујо Грујић: Највећи проблем који нисам успео да решим односио се на једну старију госпођу која је имала статус избеглог лица са подручја бивше Југославије.
Живела је сама у малом, неусловном сутеренском простору који јој је уступила пријатељица. Све што је тражила било је да добије неку врсту стана солидарности како би могла достојанствено да живи.
Иако је локални омбудсман формално ненадлежан у таквим ситуацијама, контактирали смо Комесаријат за избеглице Републике Србије и градски секретаријат надлежан за имовину како бисмо покушали да јој обезбедимо адекватан смештај.
Она је учествовала на конкурсу из 2017. године и тада је остала испод црте. Нових конкурса није било, али није било ни нових избеглица, па се користила постојећа листа.
Нажалост, код службеника са којима сам разговарао није било превише расположења за сарадњу и није било довољно слуха за њен проблем. Веома сам, међутим, захвалан једном службенику Градске управе који ме је детаљно упутио у правила конкурса.
Формирао сам предмет како бих га упутио Заштитнику грађана. У међувремену сам добио информацију да је госпођа преминула.
То је случај који ме највише боли у људском смислу.
Било је још веома тешких ситуација и неправди према којима човек не може да остане без емпатије. Некада је људима важно и само да их неко саслуша и пружи им подршку, чак и када нема жељеног решења.
Када закон није на страни човека коме покушавате да помогнете
Врачар инфо: Шта се дешава када као правник видите да је нечија животна ситуација изузетно тешка, али правни оквир није на његовој страни?
Вујо Грујић: Један такав предмет тренутно се води пред Првим основним судом у Београду. Реч је о поступку за исељење бившег полицајца по тужби МУП-а.
У питању је човек стар 67 година, битно нарушеног здравственог стања. Након одласка у пензију пре 14 година није имао решено стамбено питање и није напустио стан који му је био додељен искључиво као службени стан.
Према постојећим ставовима Врховног суда и судској пракси у таквим ситуацијама, правни оквир, нажалост, није на његовој страни. У његовом конкретном случају није могуће применити међународни стандард који се односи на право на дом.
Ипак, Служба за бесплатну правну помоћ доделила ми је његово заступање и користимо правна и процесна средства која су му на располагању како бисмо му обезбедили одговарајућу правну заштиту.
Локални омбудсман ГО Врачар учествује и у широј стратегији борбе против бескућништва и лично се надам да ће овај проблем једног дана бити потпуно искорењен.
Бесплатна правна помоћ – један од главних праваца рада
Врачар инфо: Бесплатна правна помоћ заузима важно место у вашем досадашњем раду. Зашто?
Вујо Грујић: Оно што посебно карактерише рад Локалног омбудсмана Врачара током ове две године јесте промоција система бесплатне правне помоћи и рад на што широј доступности тог права, како би свима био омогућен једнак приступ правди у складу са Законом о бесплатној правној помоћи.
Током 2025. године Служба за бесплатну правну помоћ Управе ГО Врачар и Локални омбудсман ГО Врачар заједнички су примили више од 350 грађана.
Врачар инфо: Због чега вам се најчешће обраћају?
Вујо Грујић: Најчешћи разлог су породични спорови у којима се тражи поверавање малолетне деце и одређивање висине алиментације. Затим долазе радни спорови и спорови који се односе на исељење лица по тужби државних органа, када се, у случајевима предвиђеним законом, одобрава бесплатна правна помоћ у виду заступања пред судом.
Бесплатна правна помоћ може бити одобрена и за стручну правну подршку и писање поднесака, али и за заступање.
Када је пружа адвокат који је регистровани пружалац бесплатне правне помоћи, трошкове адвоката сноси општина у складу са прописаном тарифом.
У буџету општине за 2026. годину за ту намену опредељено је 350.000 динара, што, у зависности од врсте и обима пружених услуга и прописане тарифе, омогућава ангажовање адвоката пружалаца бесплатне правне помоћи.
Врачар инфо: Каква је ваша непосредна улога у раду Службе за бесплатну правну помоћ?
Вујо Грујић: Локални омбудсман тесно сарађује са Службом за бесплатну правну помоћ и врши свакодневни мониторинг њеног рада. Заједнички примамо грађане, након чега се предмети разврставају према надлежности.
Суштина је да човек који дође са проблемом не буде препуштен самом себи зато што не зна којој институцији треба да се обрати.
„Најпоноснији сам на резултат у предмету за који нисам био надлежан“
Врачар инфо: Ако је прича о старијој избеглици случај који вас највише боли, који бисте предмет издвојили као успех на који сте најпоноснији?
Вујо Грујић: Највише сам поносан на резултат у предмету за који уопште нисам био надлежан.
Једна мајка је била предлагач у поступку да се њена 27-годишња ћерка, која има сметње у развоју, лиши пословне способности, јер више није постојала могућност продуженог родитељског права.
Суд је у почетку тражио да она сноси трошкове психијатријског вештачења у износу од 36.000 динара.
Сматрао сам то неправдом. Нико не покреће такав поступак из хира.
Као треће лице обратио сам се поступајућој судији и поднео молбу за ослобађање од трошкова. Судија Јелена Симанић уважила је ту молбу и обавестила локалног омбудсмана да је у том предмету у потпуности признато сиромашко право.
Овим путем желим јавно да јој захвалим. Није била дужна ни да разматра мој поднесак, али је уважила мишљење и донела, по мом мишљењу, изузетно хуману и праведну одлуку.
Успело је.
Приступачност и права особа са инвалидитетом
Врачар инфо: Колико су особе са инвалидитетом и физичка приступачност институција присутни у вашем раду?
Вујо Грујић: Градска општина Врачар је инклузивна општина, а локални омбудсман редовно прати стандарде приступачности.
Према подацима Пописа из 2022. године, међу особама са инвалидитетом на Врачару значајан број има проблеме са ходањем, па је обезбеђивање приступних рампи од посебног значаја испред јавних установа, али и стамбених зграда у којима живе особе са инвалидитетом.
Имамо директну сарадњу са министарством надлежним за рад и са инклузивним организацијама цивилног друштва по питању положаја особа са инвалидитетом и остваривања њихових права и заједнички постижемо добре резултате.
Веома мали број јавних установа на Врачару нема обезбеђену приступну рампу, али тежимо томе да и ти преостали проблеми буду отклоњени.
Омбудсман није само адреса за притужбе
Врачар инфо: Велики део ваших активности односи се на едукацију, трибине и округле столове. Да ли је и то део превентивне функције омбудсмана?
Вујо Грујић: Апсолутно. Локални омбудсман спроводи континуиран едукативни процес о значајним темама које се односе на људска права и редовно организује трибине и округле столове.
До сада смо имали три значајна догађаја.
Први је био посвећен примени Закона о бесплатној правној помоћи, а на њему су говорили представници Адвокатске коморе Србије и надлежног министарства.
Затим је 2025. године одржана радионица о савременим изазовима у одрастању и васпитавању деце, коју је на позив Локалног омбудсмана ГО Врачар организовала покрајинска омбудсманка АП Војводине Драгана Ћорић.
Трећи догађај био је посвећен заштити људских права у контексту права детета. Учествовали су представници Министарства за породицу и демографију, локална омбудсманка Града Крагујевца и општина у Шумадијском региону Јелена Миливојевић, директорка Завода за васпитање деце и омладине Београда Татјана Миленковић, представници предшколских установа на Врачару и Центра за социјални рад у Београду.
Овим догађајима присуствовали су и представници основних школа са Врачара. Сматрам да су такви сусрети веома значајни за превенцију вршњачког насиља, заштиту права деце и унапређење бриге о деци.
Сарадња омбудсмана не сме да значи хијерархију
Врачар инфо: Колико сарађујете са колегама из других градова и општина?
Вујо Грујић: Током мандата развио сам тесну сарадњу са локалном омбудсманком Града Крагујевца и општина у Шумадијском региону Јеленом Миливојевић и локалним омбудсманом Општине Житиште Алексом Кузманом. Учествујемо у заједничким активностима и пројектима.
Развијена је сарадња и са институцијама које се баве заштитом равноправности, као и са представницима Народне скупштине који се баве питањима људских и мањинских права.
„Омбудсмански дани Шумадије“ и идеја регионалног омбудсмана
Врачар инфо: Учествовали сте и на „Омбудсманским данима Шумадије“. Шта сте тамо могли да видите и какво искуство Врачар може да преузме из других средина?
Вујо Грујић: У својству локалног омбудсмана ГО Врачар учествовао сам на „Омбудсманским данима Шумадије“.
Заједно са локалним омбудсманом Житишта Алексом Кузманом и организаторком, локалном омбудсманком Града Крагујевца и више општина у Шумадији Јеленом Миливојевић, посетили смо Кнић и Аранђеловац, где смо заједнички промовисали омбудсманску функцију и упознавали се са проблемима грађана у Шумадији.
Врачар инфо: Посебно сте истакли модел међуопштинске сарадње у Шумадији. Зашто?
Вујо Грујић: Модел међуопштинске сарадње који спроводи Локални омбудсман Града Крагујевца, а који обухвата и друге општине у Шумадијском региону, сматрам изузетно успешним примером сарадње са великим користима за грађане.
Он омогућава мањим општинама које немају кадровске и финансијске могућности да изаберу сопственог омбудсмана да њихови грађани ипак имају институцију којој могу да поднесу притужбу на рад локалних органа.
Заокруживањем сарадње са преосталим општинама и потписивањем међуопштинских споразума створила би се могућност да овај модел покрије читаву Шумадију.
Заштита од дискриминације
Врачар инфо: Једна од тема којима се бавите јесте и дискриминација ромске националне мањине?
Вујо Грујић: Локални омбудсман ГО Врачар редовно учествује на тематским и стручним скуповима који се односе на заштиту од дискриминације припадника ромске националне мањине, између осталог и у сарадњи са Екуменском хуманитарном организацијом.
Заштита од дискриминације један је од важних сегмената заштите људских права и ту је сарадња различитих институција и организација цивилног друштва од посебног значаја.
Зашто је напустио Удружење омбудсмана Србије?
Врачар инфо: Напустили сте чланство у Удружењу омбудсмана Србије. Зашто?
Вујо Грујић: Одлучио сам да напустим чланство у Удружењу омбудсмана Србије. Мотив за такву одлуку лежи у чињеници да је удружење годинама, по мом мишљењу, било слабо активно, недовољно препознатљиво широј јавности и да није адекватно промовисало функцију локалног омбудсмана.
Додатно, сматрам да код одређених омбудсмана постоји тежња ка унификацији рада локалних омбудсмана, за шта не видим законско утемељење и што може угрозити самосталност ове функције.
Постојали су, по мом мишљењу, и покушаји мешања у рад појединих омбудсмана и вршења надзора над њиховим радом, што сматрам супротним природи и прописима који уређују функцију локалног омбудсмана.
Врачар инфо: Веома сте критични и према резултатима тог удружења?
Вујо Грујић: Јесам. Последњи пројекат на тему јачања капацитета, улоге и положаја омбудсмана, који је спроводило удружење, сматрам неуспешним, јер није довео до успостављања нових институција локалног омбудсмана.
Постоје читави окрузи у којима ниједна општина нема изабраног локалног омбудсмана. Број локалних омбудсмана годинама је недовољан и сматрам да се мора много више радити на ширењу ове институције.
Такође је важно рећи да Удружење омбудсмана Србије није државни орган, није струковна комора са повереним јавним овлашћењима и чланство у њему је добровољно и индивидуално.
Не слажем се ни са представљањем тог удружења као својеврсног националног тела свих омбудсмана Србије. Локални омбудсмани су независни у оквиру својих надлежности и не сме се стварати утисак да постоји организација којој су они хијерархијски подређени.
Подршка мрежи локалних омбудсмана СКГО
Врачар инфо: Где онда видите простор за повезивање и сарадњу локалних омбудсмана?
Вујо Грујић: Определили смо се да пружимо подршку новоформираној мрежи локалних омбудсмана Сталне конференције градова и општина, у чијем раду Локални омбудсман ГО Врачар активно учествује.
Важно је да локални омбудсмани сарађују, размењују искуства и заједнички раде на унапређењу положаја грађана, али без нарушавања самосталности сваког појединачног омбудсмана.
Сарадња са институцијама – проблем понекад може да се реши пре формалног поступка
Врачар инфо: Колико је за ваш посао важна сарадња са институцијама над којима немате непосредну надлежност?
Вујо Грујић: Веома је важна. Искуство нам показује да се велики број проблема може решити сарадњом и посредовањем, чак и пре него што буде потребно покретање формалног поступка пред надлежним омбудсманом.
То је нарочито важно за грађанина. Њему није најважније која институција ће формално ставити број предмета на његову притужбу. Њему је важно да проблем буде решен.
Зато сматрам да институције морају да комуницирају и сарађују, уз пуно поштовање својих законом утврђених надлежности.
Право детета и превенција проблема
Врачар инфо: Велики део ваших јавних активности посвећен је деци. Зашто сте ту област поставили тако високо?
Вујо Грујић: Зато што је код права детета превенција изузетно важна. Када проблем већ ескалира, последице могу бити много теже.
Због тога окупљамо представнике школа, предшколских установа, Центра за социјални рад, институција које се баве породицом и демографијом, омбудсмане и друге стручњаке.
Теме као што су вршњачко насиље, савремени изазови у одрастању и васпитавању и заштита права детета не могу се решавати у оквиру само једне институције. Неопходна је сарадња читавог система.
Шта значи бити омбудсман када не можете свакоме да помогнете?
Врачар инфо: Из примера које сте навели види се да постоје ситуације у којима ни добра воља ни ангажовање омбудсмана нису довољни. Колико је тешко прихватити границе сопствене функције?
Вујо Грујић: То је један од најтежих делова овог посла. Постоје ситуације у којима видите да је човеку потребна помоћ, али немате правни механизам којим можете да постигнете оно што би за њега било најбоље решење.
Ипак, то не значи да треба да кажете: „Нисам надлежан“ и затворите предмет. Можете да покушате да пронађете надлежну институцију, да разговарате са њом, да посредујете, да упутите грађанина или да му помогнете да разуме које могућности има.
А понекад, као што сам рекао, човеку много значи и да га неко заиста саслуша.
„Ниво заштите права на Врачару је висок“
Врачар инфо: После две године мандата, како оцењујете стање људских права на територији Врачара?
Вујо Грујић: Веома сам поносан на чињеницу да је, по мом мишљењу, ниво заштите и остваривања људских права на територији општине Врачар веома висок и на вишем нивоу него у многим другим срединама.
Наравно, то не значи да проблема нема. Постојање проблема је управо разлог због којег институције заштите права морају да постоје и да буду доступне грађанима.
Чињеница да Врачар већ 18 година без прекида има институцију локалног омбудсмана за мене представља важан показатељ односа локалне заједнице према институционалној заштити права грађана.
Насиље над женама и значај превенције
Врачар инфо: Како видите питање насиља над женама на Врачару?
Вујо Грујић: Насиље над женама и даље постоји и ниједан такав случај не сме бити релативизован. Према подацима којима располажемо, постоје позитивни помаци, али то није област у којој било која институција може да каже да је посао завршен.
Према извештају ПС Врачар, током 2025. године није било забележених случајева фемицида на Врачару.
Међутим, борба против насиља над женама мора да буде континуирана и да обухвата превенцију, рано препознавање ризика и сарадњу свих надлежних институција.
„Грађанин не сме да остане сам пред системом“
Врачар инфо: Шта сте за ове две године научили о односу обичног грађанина и институција?
Вујо Грујић: Најважније је да грађанин мора да има коме да се обрати када сматра да му је неко право повређено.
Омбудсман не може да реши сваки проблем. Постоје јасне границе надлежности и постоје ситуације у којима решење зависи од других институција, суда или самог законског оквира.
Али грађанин не сме да остане сам пред системом.
Чак и када локални омбудсман није надлежан, треба покушати да грађанина упутимо ка институцији која јесте надлежна и, када је могуће, помогнемо да се проблем реши сарадњом.
Од бесплатне правне помоћи до функције омбудсмана
Врачар инфо: Пре избора за локалног омбудсмана већ сте радили у систему правне помоћи ГО Врачар. Колико вам то искуство данас значи?
Вујо Грујић: По струци сам дипломирани правник и имам положен правосудни испит. Пре избора за локалног омбудсмана радио сам као координатор за послове правне помоћи у Управи Градске општине Врачар, у звању самосталног саветника.
Пре тога радио сам и у Заводу за уџбенике, у Сектору за правне и опште послове.
Искуство у бесплатној правној помоћи веома ми значи јер сам и пре избора за омбудсмана био у непосредном контакту са грађанима и њиховим конкретним правним проблемима.
Такође сам инструктор Републичке изборне комисије за обуку чланова бирачких одбора.
Две године мандата – институција се мери конкретним људима
Врачар инфо: Када подвучете црту после две године, шта за вас представља суштину функције локалног омбудсмана?
Вујо Грујић: Суштина није само у броју предмета, дописа или препорука. Иза сваког предмета налази се конкретан човек и конкретан проблем.
Некада ћете успети да проблем решите. Некада ћете успети само да га ублажите. Некада ћете грађанина упутити ономе ко је надлежан. А некада, нажалост, нећете успети да дођете до решења.
Управо због тога је важно да институција омбудсмана буде доступна грађанима, да буде независна и да не буде сведена на пуку администрацију.
Омбудсман треба да буде спона између грађанина и система, али и неко ко ће институцијама указати када систем у конкретном случају није функционисао онако како би требало.
Порука грађанима Врачара
Врачар инфо: И за крај – шта бисте поручили грађанину Врачара који има проблем са неком институцијом и више не верује да притужба може било шта да промени?
Вујо Грујић: Поручио бих му да не одустаје од заштите својих права.
Једна од улога омбудсмана управо је да грађанину помогне да утврди шта може да уради, која институција је надлежна и који механизам заштите може да користи.
Некада ће то бити локални омбудсман, некада републички Заштитник грађана, некада други независни орган, бесплатна правна помоћ или судска заштита.
Најважније је да грађанин зна да постоји механизам којим може да покуша да заштити своје право и да не мора да остане сам пред институцијама.
