Од Свилајнца до Врачара, Добривоје Будимировић Биџа био је једно од најпрепознатљивијих политичких лица Србије деведесетих. Човек који је годинама био симбол Свилајнца, локалне власти, народског стила и политичког фолклора, остао је упамћен као једна од најживописнијих личности српске политике.
Према локалним сведочењима која се и данас могу чути међу старијим Врачарцима, Биџа је једно време живео и на Врачару, у Ранкеовој улици. Тај врачарски траг није био центар његове политичке биографије, али је довољно занимљив да покаже како су се у Београду, па и на Врачару, укрштали путеви локалних моћника, републичке политике и јавног живота деведесетих.
Врачарски угао: Биџа није био врачарски функционер, али се његово име везује за Београд и Врачар кроз лични боравак, политички живот у престоници и епоху у којој су локални лидери из унутрашњости постајали републичке политичке звезде.
Ко је био Добривоје Будимировић Биџа?
Добривоје Будимировић Биџа рођен је 5. јануара 1947. године у Луковици код Свилајнца. Основну и средњу пољопривредну школу завршио је у Свилајнцу, а потом је студирао Пољопривредни факултет у Београду.
Пре уласка у високу политику радио је у пољопривредним организацијама, а од 1980. године био је директор Пољопривредне школе у Свилајнцу. Управо из те локалне средине израстао је у политичара који ће обележити један дуг период живота Свилајнца.
Свилајнац као Биџина политичка тврђава
За председника општине Свилајнац први пут је изабран 1990. године. У јавним биографијама и медијским текстовима наводи се да је био први човек Свилајнца већи део периода од краја осамдесетих и почетка деведесетих до 2008. године.
Његова власт у Свилајнцу била је описивана као мешавина локалног патријархалног ауторитета, политичког популизма и специфичног „домаћинског“ стила. Присталице су га памтиле као човека који је градио, улагао и „држао општину“, док су га критичари видели као симбол локалног шерифовања и политичке бахатости деведесетих.
Медији су писали да је под његовом влашћу Свилајнац доживео видљив грађевински и економски замах, али су истовремено управо око његовог имена настале бројне приче, анегдоте и политичке контроверзе.
Биџа, Милошевић и политика деведесетих
Биџа је био дугогодишњи члан Социјалистичке партије Србије и један од препознатљивих људи политичке епохе Слободана Милошевића. Био је народни посланик у Скупштини Србије, а имао је и мандате на савезном нивоу.
У јавности је остао упамћен као човек без класичног бирократског наступа: говорио је директно, често грубо, понекад театрално, а његови наступи били су препознатљиви и ван Свилајнца. Због таквог стила, о њему се није говорило само као о локалном функционеру, већ као о симболу читавог једног политичког менталитета.
Од Свилајнца до Врачара
Иако је његова политичка база увек био Свилајнац, Биџина политичка каријера није била ограничена само на тај град. Као посланик, функционер и јавна личност, био је део београдске политичке сцене, а Београд је био место где се одлучивало о судбини локалних лидера, странака и државне политике.
У том контексту посебно је занимљив врачарски траг: према локалним сећањима, Биџа је једно време живео у Ранкеовој улици на Врачару. Тај податак га не чини врачарским политичарем, али га доводи у занимљиву везу са општином која је деведесетих била један од симбола урбаног, опозиционог и политички активног Београда.
Зашто је ова веза занимљива?
- Свилајнац је био Биџина политичка база.
- Београд је био центар његове републичке политичке каријере.
- Врачар се у локалним сведочењима појављује као место његовог боравка.
- Ранкеова улица тако постаје занимљива локална фуснота у биографији једног од најпознатијих политичара деведесетих.
Политички пад и крај једне епохе
После политичких промена 2000. године, Биџа је остао активан у локалној политици, али се политичка сцена постепено мењала. Његова листа је поражена на локалним изборима 2008. године, када је у Свилајнцу формирана нова већина, чиме је окончана једна дуга фаза његове власти.
Касније се његово име појављивало у различитим политичким контекстима, укључујући и приближавање новим политичким структурама. Ипак, у јавном памћењу остао је пре свега као Биџа из Свилајнца — човек који је своју локалну власт претворио у препознатљив политички бренд.
Свилајнац данас
Данашња политичка слика Свилајнца више није Биџина, али се не може разумети без подсећања на период у коме је он поставио модел снажног локалног лидера. Према званичним подацима, функцију председника општине Свилајнац данас обавља Предраг Милановић, који је на тој функцији од 2012. године.
На локалним изборима 2024. године листа „Александар Вучић – Свилајнац сутра“ освојила је убедљиву већину гласова. То показује да је Свилајнац и данас средина у којој снажна локална власт и персонализована политика имају велики значај.
Политичка паралела: Биџина епоха и данашњи Свилајнац нису исти политички систем, али их повезује једна важна тема — колико у мањим срединама личност локалног лидера може да обележи читав град.
Зашто је Биџа и даље тема?
Биџа је био више од председника једне општине. Он је био политички феномен. Његово име се користило као симбол једног начина владања, једног стила комуникације и једног времена у коме су локални лидери често били моћнији од институција.
Зато прича о Биџи није само прича о Свилајнцу. То је прича о Србији деведесетих, о локалним центрима моћи, о политичарима који су постајали медијске личности и о времену у коме су се границе између локалне власти, државне политике и јавног спектакла често брисале.
А када се у ту причу дода и врачарски траг — Ранкеова улица, Београд, политички кругови престонице — добија се занимљив мост између Свилајнца и Врачара.
Инфо-бокс
Име: Добривоје Будимировић Биџа
Рођен: 5. јануар 1947, Луковица код Свилајнца
Образовање: Пољопривредни факултет у Београду
Политичка база: Свилајнац
Функције: председник општине Свилајнац, народни посланик, савезни посланик
Политичка припадност: дугогодишњи функционер СПС-а, касније повезиван са другим политичким покретима
Врачарска веза: према локалним сведочењима, једно време живео у Ранкеовој улици на Врачару
Значај: једна од најпрепознатљивијих локалних политичких фигура Србије деведесетих
