Спасовданска литија, један од најзначајнијих духовних догађаја у Београду, завршена је вечерас у Храму Светог Саве на Врачару, где је велики број верника дочекао долазак Појаса Пресвете Богородице, једне од највећих светиња православног света.
Литија је кренула од Вазнесењске цркве, а свечана поворка се кретала централним београдским улицама, преко Улице кнеза Милоша, Краља Милана, Трга Славија и Булевара ослобођења, све до Храма Светог Саве на Врачару.
На челу литије били су патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопед, архимандрит Јефрем, а у поворци су учествовали епископи, свештенство, монаштво, представници државних и градских власти, припадници Војске Србије, Жандармерије, оркестра полиције, певачких и фолклорних друштава, као и велики број грађана.
Доласком испред Храма Светог Саве, хор је извео тропар Пресветој Богородици, док су окупљени верници у миру и молитви дочекали светињу која је у Београд донета из манастира Ватопед са Свете Горе.
Инфо бокс
Догађај: Спасовданска литија у Београду
Завршетак: Храм Светог Саве на Врачару
Светиња: Појас Пресвете Богородице из манастира Ватопед
Траса: Вазнесењска црква – Кнеза Милоша – Краља Милана – Славија – Булевар ослобођења – Храм Светог Саве
Поклоњење: верници ће у Храму Светог Саве моћи да се поклоне светињи до 29. маја
Освећене траке: најављена је подела 300.000 трака освећених на Појасу Пресвете Богородице
Патријарх Порфирије је у беседи поручио да је Београд данас молитвено срце српског народа, истичући да литија није обична поворка, већ живи ход вере, наде и љубави.
Посебно је наглашено да Спасовданска литија представља молитвени ход Српске православне цркве и верног народа, али и важан део духовног и историјског идентитета Београда.
Врачар је вечерас био централно место сабрања, јер се завршетак литије, молитва и дочек светиње догодио управо испред и у Храму Светог Саве, једном од најзначајнијих духовних симбола Србије.
Београд традиционално обележава Спасовдан као своју славу, чувајући успомену на 1403. годину, када је деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд српском престоницом.
