Вук Бојовић није био само директор Београдског зоолошког врта. Био је један од последњих великих београдских боема, академски вајар, визионар, хуманитарац, човек огромне енергије и симбол једног времена Београда које је имало душу.
За многе генерације Београђана, а посебно за људе са Врачара и старог градског језгра, Вук Бојовић није био обична јавна личност. Био је лик града. Човек кога сте могли срести у кафани, међу уметницима, у Зоолошком врту, међу животињама, на телевизији, у разговору са децом или у расправи о уметности, природи и Београду.
📌 Ко је био Вук Бојовић?
- Академски вајар и уметник
- Дугогодишњи директор Београдског зоо врта „Врт добре наде“
- Један од најпрепознатљивијих Београђана свог времена
- Хуманитарац и човек који је помагао људима и животињама
- Боем, писац, телевизијски аутор и јавна личност
- Врачарац и симбол старог Београда
- Човек који је обележио историју Београдског зоо врта
Рођен је 18. децембра 1940. године у Пљевљима, а порекло води из села Зминац на Дурмитору, где је провео најраније детињство. Са свега три године остао је без оца Луке, предратног учитеља, што је оставило дубок траг на његов живот.
Ипак, управо из тог тешког детињства израстао је човек огромне снаге, харизме и животне енергије.
🎨 Уметник пре директора
Мало ко данас зна да је Вук Бојовић био академски вајар. Дипломирао је и магистрирао вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду.
Израдио је више десетина бисти, међу којима су и бисте:
- Вељка Влаховића
- Драгана Ковачевића
- Стојана Церовића
- Саве Ковачевића
Пре рада у Зоо врту био је слободни уметник, професор и директор Више трговачке школе у Београду.
На место директора Београдског зоолошког врта долази 1. маја 1986. године. Управо ту почиње период због којег ће његово име остати трајно везано за историју Београда.
Људи који су тада познавали стање у Зоо врту говорили су да је простор био запуштен и у веома тешком стању. Али Вук Бојовић није био човек који је гледао проблеме — већ човек који је стварао решења.
Од Зоо врта направио је једно од највољенијих места у Београду.
🦁 „Врт добре наде“ – животно дело Вука Бојовића
Зоолошки врт није био његово радно место. Био је његов живот.
Током деведесетих година, када није било довољно хране ни за људе, Вук Бојовић је успевао да обезбеди храну за животиње и сачува функционисање врта.
Његови пријатељи су говорили:
„Зоолошки врт није био Вукова друга кућа – он је овде живео.“
Академик Душан Ковачевић говорио је да је Вук успео да од простора у који је некада било тешко и ући направи место које је постало симбол Београда.
„Сећање на Вука је сећање на човека“, поручио је Ковачевић на обележавању десет година од његове смрти.
🐒 Шимпанза Сами и догађај који је ушао у легенду
Шира јавност Вука Бојовића посебно памти по чувеној причи о шимпанзи Самију, који је крајем осамдесетих два пута побегао из Београдског зоо врта.
Док је читав Београд пратио „потеру“ за Самијем, Вук Бојовић је успео да га смири и врати без силе.
Управо тај догађај показао је његов невероватан однос са животињама.
Фотографија на којој Вук „разговара“ са Самијем и данас је једна од најпознатијих фотографија старог Београда.
Вук Бојовић није био само директор и уметник. Био је и писац, телевизијски аутор и човек медија.
Објавио је књиге:
- „Приче из зоо-врта“ (1995)
- „Приче из зоо-врта 1“ (2005)
- „Приче из зоо-врта 2“ (2007)
- монографију „Београдски зоолошки врт“ (2010)
Био је коаутор књиге „Кроз Београдски зоолошки врт“, а учествовао је и у бројним телевизијским и радио емисијама.
📺 Телевизија, уметност и јавни живот
Вук Бојовић био је:
- водитељ ноћног програма Радија „С“
- аутор емисије „Арт зоологија“
- аутор емисије „Арт боемија“
Снимио је више стотина емисија и оставио велики траг у медијском животу Београда.
Посебно је занимљиво да је Вук Бојовић био и велики љубитељ поезије, дружења и боемског живота.
Његови пријатељи причали су да је знао многе стихове напамет, рецитовао их и писао песме. Памти се и његово песничко „надметање“ са Ланетом Гутовићем.
🍷 Последњи велики боем Београда
За Вуковим столом седели су уметници, лекари, спортисти, новинари, политичари и обични људи.
Међу његовим пријатељима били су:
Емир Кустурица, Љубиша Ристић, Милорад Вучелић, Душан Станојевић, Иван Ћурковић, Вук Рашовић, Лидија Вукићевић, Небојша Човић, Драган Ђилас и многи други.
Умео је да окупи људе као мало ко у Београду.
Редитељ Емир Кустурица говорио је о сарадњи са Вуком током снимања филма „Подземље“, када су у Зоо врту бирали животиње за филмске сцене.
Те приче данас делују готово невероватно, али управо су оне стварале мит о Вуку Бојовићу — човеку који је живео између уметности, природе, животиња и Београда.
🏛 Награде, признања и трајно сећање
- Почасни грађанин Јагодине од 2006. године
- Помогао оснивање Зоо врта „Тигар“ у Јагодини
- Учествовао у отварању зоо врта у Бору 2011. године
- Постхумно добио улицу у Јагодини
- Његова фигура налази се у Музеју воштаних фигура у Јагодини
- У Београдском зоо врту постављена му је спомен-биста 2017. године
Преминуо је у Београду 17. септембра 2014. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Али за многе Београђане, Вук Бојовић никада није заиста отишао.
Остао је у сећању генерација које су одрастале уз Калемегдан, „Врт добре наде“, приче о Самију и један Београд који је умео да има душу.
❤️ Редакцијски осврт Врачар инфо
Вук Бојовић није био само управник једне установе.
Био је један од симбола Београда, човек који је својим карактером, енергијом, уметношћу и односом према људима и животињама обележио једну читаву епоху града.
Био је Врачарац старог кова. Човек духа, кафане, уметности, природе и Београда.
Зато сећање на Вука Бојовића није само сећање на директора Зоо врта — то је сећање на време када је Београд имао људе који су били већи од функције коју су носили.
