Врачар је остао без једне од својих најзначајнијих суграђанки. У 94. години преминула је Љиљана Пекић (1932–2026), архитекта, чувар културне баштине, оснивач Фонда „Борислав Пекић“ и жена која је више од три деценије посветила очувању дела једног од највећих српских књижевника.
Рођена као Љиљана Глишић, потицала је из угледне београдске породице дубоко везане за историју Врачара. Била је ћерка Душана Глишића, пројектанта зграде листа „Борба“ и једног од 104 београдска интелектуалца стрељана непосредно након ослобођења Београда 1944. године.
После ратних прогона, заједно са братом Омиљем Глишићем, касније истакнутим адвокатом и председником Суда части Адвокатске коморе Београда, са мајком је била принуђена да напусти породичну кућу у Крунској улици и живот настави код породице Стојадиновић. Та животна искушења оставила су дубок траг, али нису поколебала њену посвећеност знању, култури и јавном добру.
Најближи сарадник Борислава Пекића
Иако је јавност најчешће памти као супругу Борислава Пекића, Љиљана је била много више од животног сапутника. Била је његов први читалац, најближи сарадник и поуздан ослонац током читавог стваралачког живота.
Својим архитектонским образовањем и истраживачким радом непосредно је учествовала у настанку више Пекићевих дела. Посебно место заузима роман „Ходочашће Арсенија Његована“, за који су заједно истраживали стари Београд, прикупљали архивску грађу и пешице обилазили улице којима се креће главни јунак романа, како би сваки опис био историјски и просторно аутентичан.
Живот посвећен очувању књижевне баштине
После смрти Борислава Пекића 1992. године, Љиљана Пекић преузела је на себе огроман посао очувања његове заоставштине. Основала је Фонд „Борислав Пекић“, преслушавала магнетофонске траке, дешифровала рукописе, сређивала хиљаде страница бележака и припремала грађу за нова издања.
Захваљујући њеној упорности и посвећености, бројна Пекићева дела, рукописи и архивска грађа сачувани су од заборава и постали доступни новим генерацијама читалаца и истраживача.
Неизбрисив траг на Врачару
Љиљана Пекић остала је снажно повезана са Врачаром током читавог живота. Године 2016. учествовала је у откривању споменика Бориславу Пекићу на Цветном тргу, уступивши фотографију по којој је вајар Зоран Ивановић израдио препознатљиву бронзану фигуру великог писца.
До последњих дана живела је у улици која данас носи име Борислава Пекића, остајући симбол једне генерације Београђана која је свој живот посветила култури, памћењу и очувању идентитета града.
Одласком Љиљане Пекић Врачар није изгубио само уважену суграђанку, већ и тихог, ненаметљивог, али непроцењиво важног чувара културне баштине. Њено име остаће трајно уписано у историју Врачара и српске књижевности, уз дело које је са љубављу и несебичном посвећеношћу чувала за будуће генерације.
