Мирис тамјана, лековитог биља, меда и манастирских производа, иконе и рукотворине, сиреви, вина и ракије, али пре свега сусрети са монасима и монахињама из различитих крајева – Светосавски плато на Врачару овог викенда постао је место великог манастирског сабрања.
Испред Храма Светог Саве одржава се седми Фестивал манастирских производа, који је, према речима организатора, окупио 43 манастира и укупно 57 излагача.
Иза сваког штанда је друга прича. Негде су то производи од биља које монаси и монахиње сами сакупљају, негде сиреви настали од млека манастирских стада, негде тамјан, иконе и предмети из манастирских радионица. На другим штандовима су мед, вино, ракија, чајеви, сапуни, књиге и рукотворине.
Али идеја фестивала није само продаја. Током два дана посетиоци имају прилику да разговарају са људима који живе и раде у манастирским заједницама и да непосредно сазнају како настаје оно што је изложено на Светосавском платоу.
Са благословом патријарха Порфирија
Фестивал је, са благословом патријарха српског Порфирија, свечано отворио епископ новобрдски Иларион.
Поздрављајући окупљене, владика Иларион захвалио је братству Храма Светог Саве на гостопримству, као и јереју Бориславу Петрићу, пароху миријевском и идејном творцу манифестације, који се годинама стара о организацији фестивала.
Његова порука била је усмерена на оно што повезује велики број производа изложених на фестивалу – рад, земљу и плодове људског труда.
„Нека би овај догађај био позив свима да се врате земљи. Онако како манастири обрађују земљу, тако и ми да се вратимо земљи која нас је нахранила толике године. Када се човек у смирењу сагне ка земљи да је обрађује, онда лакше уздигне срце своје ка Богу“, поручио је епископ Иларион.
Говорећи о заједничкој трпези и плодовима које су учесници донели на Врачар, владика је пожелео да рађају и грожђе и пшеница и да се људи поново окрену земљи и раду.
„Нека би нам Бог дао снаге да обделавамо земљу по заповести Господњој, да правимо вино, да сејемо пшеницу и да од ње правимо хлеб“, рекао је владика Иларион.
Од Миријева до Светосавског платоа
Идејни творац фестивала, јереј Борислав Петрић, парох миријевски, подсетио је да су на Врачар стигли монаси и монахиње из различитих крајева.
Посебно је поздравио сестринство из Јасеновца, братију из Крке, монаштво из Црне Горе и са подручја Скадарског језера, као и учеснике са Косова и Метохије који су годинама део ове манифестације.
На штандовима су изложени вина, ракије, мелеми, мед, тамјан, тинктуре, чајеви, иконе, бројанице, књиге, сиреви, природна козметика, предмети од дрвета, текстил и бројни други производи.
Отац Борислав, међутим, наглашава да број штандова не говори сам по себи колики је фестивал.
„Имамо 43 манастира. Требало је да их буде и мало више, али смо изузетно задовољни овим бројем. Укупно је 57 излагача“, навео је Петрић.
Како је објаснио, међу излагачима су и људи који сарађују са манастирима, израђују одређене производе у њихово име или их представљају.
„Ово све што видимо овде јесте, у суштини, једно манастирско сабрање“, поручио је Петрић.
Део манастира који су били планирани за овогодишњи фестивал ипак није стигао на Врачар. Петрић је навео различите разлоге – околности на Косову и Метохији, предстојећу Малу Госпојину, болест и друге обавезе монашких заједница.
Драги Лукић: Добро дошли на Врачар
Госте и учеснике фестивала поздравио је и Драги Лукић, заменик председника Градске општине Врачар.
Он је нагласио да се фестивал одржава на једном од најпрепознатљивијих места општине – испред Храма Светог Саве, Парохијског дома и Мале цркве.
„Ево нас на најлепшем платоу овде на нашој општини Врачар, на предивном платоу испред наше највеће светиње“, рекао је Лукић.
Учесницима је пожелео добродошлицу и изразио жељу да што више Врачараца и Београђана дође и види оно што је настало радом у манастирима.
„Ово сте радили са пуно љубави, са пуно оданости, са пуно труда и рада. Желим вам пуно успеха и да се традиционално увек овде виђамо. Добро дошли на нашу општину Врачар“, поручио је Лукић.
Подршка винара фестивалу
На отварању је говорио и Стеван Рајта, председник Савеза винара и виноградара, који је подсетио да Савез подржава манифестацију од њених почетака.
Рајта је истакао да фестивал омогућава посетиоцима да виде шта настаје радом монаха и монахиња и посебно изразио задовољство што међу посетиоцима види велики број породица и деце.
Он је учеснике и посетиоце позвао и на Wine Vision, који се одржава од 10. до 12. октобра.
Високи Дечани: сир, вино, ракија и тамјан из Омана
После свечаног отварања почиње можда и најзанимљивији део фестивала – шетња од штанда до штанда.
На штанду Манастира Високи Дечани затичемо монаха Атанасија. Дечани су на Врачар донели различите производе манастира.
„Имамо разна вина, ракије, ликере, увозимо тамјан из Омана, имамо разне производе од тамјана, наш чувени дечански сир, тврди сир, качкаваљ“, набраја монах Атанасије.
Интересовање посетилаца, судећи по његовим речима, било је велико већ у првим сатима фестивала.
„Ево, пола дванаест је, а готово смо све продали. Видећемо како ћемо до краја да издржимо“, рекао је уз осмех.
Паштровска гора у мирису смиља и вреска
Сасвим другачију причу доноси Манастир Светог Спиридона са Паштровске горе.
Мати Теодоксида објашњава да богатство тог подручја лежи у биљкама које расту у природи. Међу њима издваја смиље и вресак, као и различите врсте чајева.
На питање шта посетиоци највише траже, одговор је кратак – „све скоро“.
На штанду се могу видети биљни препарати, тинктуре, чајеви, уља и други производи.
Игуман Мардарије: Манастири имају своја рукодеља
Игуман Мардарије из Манастира Поганово први пут учествује на фестивалу на Врачару.
„То је леп догађај, леп тренутак и лепа прилика да се сви окупимо овде и око Храма“, каже игуман Мардарије.
Он објашњава да различити манастири имају различита рукодеља, па је и понуда производа различита. На њиховом штанду налазе се мед, прополис, биљни препарати, уља, тинктуре, чајеви и ракија.
Игуман је представио и двострану икону са представом Пресвете Богородице и Светог Јована Богослова – Богородице Катафигије, односно Прибежишта – говорећи и о њеној историји и вези са манастиром посвећеним Светом Јовану Богослову.
Када је реч о биљним препаратима, Мардарије каже да велики број посетилаца већ зна шта тражи.
„Кад дођу, они знају шта купују. Једна велика већина конкретно долази и тражи конкретне ствари. Кад неко једном проба, поново се враћа“, каже он.
Драганац: тамјан, козји сир и производи са Косова и Метохије
Један од препознатљивих производа Манастира Драганац јесте тамјан који прави сама братија. На фестивал су донета паковања од 50 и 100 грама.
Ту је и козји сир у маслиновом уљу. Како је објашњено на штанду, братија има стадо од око 50 до 60 коза од чијег млека производи сир.
Понуду допуњују сапун од козјег млека и меда, сушени чајеви, сушени вргањ, кантарионово уље, дрвени крстићи, сувенири и мала паковања ракије.
Посебно место имају мајице и други текстил, као и производи од вуне које израђују жене на Косову Пољу.
Мати Екатерина: Орешковица донела биље са Хомољских планина
Мати Екатерина из Манастира Орешковица на фестивалу учествује други пут.
Манастир се налази у Хомољским планинама, код Петровца на Млави, а мати Екатерина каже да посетиоци из Београда посебно траже њихове биљне производе.
Као најтраженије издваја чај од борових изданака, а затим подубицу и друге производе од биља.
„Чајеви од борових изданака су, за 20 година колико сам ја у манастиру, број један у односу на све друге чајеве“, каже мати Екатерина.
Она је представила и мелем направљен од 30 врста лековитог биља, објашњавајући да се деценијама интересује за комбиновање различитих биљака.
Посебно је показала и палму освештану на Христовом гробу у Јерусалиму, наглашавајући да је њен значај пре свега духовни и да је верници узимају као благослов за дом.
Манастир Светог апостола Томе: више од 15 година рада са биљем
На другом штанду представљена је биљна радионица Манастира Светог апостола Томе.
Како објашњава представница радионице, лековито биље сакупљају више од 15 година, најчешће на Старој планини, а од њега праве креме, тинктуре, мелеме и друге производе.
Пошто се манастир налази далеко од већих центара, фестивали и сајмови су прилика да своје производе представе већем броју људи.
Међу најтраженијим производима су различите креме, тинктуре и препарати од биља.
Средиште код Вршца: од меда до манастирског вињака
Своју понуду на Врачар је донео и Манастир Средиште код Вршца, обновљена древна светиња из виноградарског краја.
На њиховом штанду могу се пронаћи мед, слатко од дивље купине, чајеви, јабуково сирће, сок од зове, али и производи карактеристични за виноградарски крај.
Ту су манастирски вињак, лозовача, шљивовица и вишњевача, а са приближавањем сезоне слава у понуди је и босиљак.
Сиреви као посебна прича фестивала
Значајан део гастрономске понуде чине манастирски сиреви.
На једном од штандова представљени су качкаваљ од крављег млека, стари качкаваљ који сазрева годину дана, млади качкаваљ погодан за гриловање, као и џубек, специјалитет пиротског краја.
Ту су и топљени качкаваљ са павлаком и маслинама, кисело млеко и димљени производи са зачинима.
На другом месту могу се видети производи Манастира Ораховица, укључујући тинктуре и производ од зеленог ораха и меда, као и репродукције радова монахиње Марије и представе јасеновачких мученика.
Ковиљ: мед, тинктуре, природни сапуни – и манастирско пиво
На фестивалу је и Лана Поповић са штанда Манастира Ковиљ.
Ковиљ је представио тинктуре, тонике, мед и природне сапуне, али један новији производ привлачи посебну пажњу – пиво.
„Познати смо по меду, а сад има новији производ, а то је пиво. Имамо тамно и светло“, каже Лана Поповић.
Она је представила и део понуде Манастира Шишатовац – црно и бело вино и шљивовицу.
На фестивалу и хуманитарни рад
Фестивал није посвећен искључиво манастирским производима.
Присутна је и хуманитарна организација „Сви за Космет“, а свој штанд има и Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке.
Марија Илић представила је део њихове понуде, међу којом су шоље, биста патријарха Павла и други предмети.
На штанду су и просфоре, уз које верници могу да оставе имена за помињање на литургији.
Отац Борислав Петрић позвао је посетиоце да обиђу и хуманитарне штандове и на тај начин помогну њихов рад.
Храм Светог Саве – садржаји од најмлађих до студената
Посебан део фестивала припада мисионарској делатности Храма Светог Саве.
Она током године организује активности за различите узрасте. Међу програмима су „Врачарци“ и „Светосавци“, разговори са гимназијалцима, као и „Храм гради нас“ – сусрети са студентима.
За одрасле се организују разговори са лекарима, програм „Православна медицина“ и разговори о филму „Расветлимо екран“.
На фестивал су донети и радови деце која похађају веронауку и учествују у литургијском животу Храма. Радови настали са вероучитељима поклањају се посетиоцима.
„Малци православци“ – вера кроз игру
Најмлађима је намењен и штанд „Малци православци“, пројекта православних игара за децу.
Једна од игара заснована је на принципу меморије – деца повезују 25 парова картица и кроз игру упознају предмете и појмове из црквеног живота.
Тако могу да науче како изгледа тамјан, шта је крштење и која је разлика између свештеника, ђакона и епископа.
Други сет садржи 80 картица са ауторским загонеткама у стиху, а идеја аутора је да се у игру укључи цела породица.
„Пробуди дете у себи и заиграј се“, њихов је мото.
Осмишљене су и мајице које се користе у верској настави, а једно цело одељење већ их носи.
Фестивал који није само продајна изложба
Када се прође између свих штандова, постаје јасно да је тешко свести ову манифестацију само на продајну изложбу.
Иза производа су конкретни манастири, монашке заједнице и људи. Иза тегле меда је пчелињак, иза сира стадо које неко свакодневно чува, иза чаја биље које је неко сакупио и осушио, иза иконе или дрвеног крста су сати ручног рада.
Управо због тога сусрет са излагачима чини важан део фестивала. Посетилац не види само готов производ – може да пита одакле долази, ко га прави и како изгледа живот заједнице из које је стигао.
То је и смисао речи владике Илариона са почетка сабрања: плодови рада доносе се за заједничку трпезу и деле са другима.
43 манастира и 57 излагача у срцу Врачара
Од фестивала који је започео у Миријеву до седмог окупљања на простору испред највећег православног храма у Србији, манифестација је израсла у сусрет десетина манастира и великог броја посетилаца.
Ове године ту су 43 манастира и 57 излагача.
На Светосавском платоу сусрећу се монаси и монахиње са Косова и Метохије, из централне Србије, Војводине, Црне Горе и других крајева, као и њихови сарадници.
А за Врачар је то још један велики догађај на простору који није само једно од најпосећенијих места општине, већ и место на ком се свакодневно сусрећу Врачарци, Београђани, верници, туристи и гости из различитих крајева.
Фестивал траје и у недељу
Фестивал се одржава 19. и 20. септембра на Светосавском платоу, испред Храма Светог Саве на Врачару.
У телевизијској најави наведено је радно време од 12 до 19 часова, док је организатор јереј Борислав Петрић током фестивала најавио да ће у недељу штандови почети да раде раније, око 10.30 часова, како би их после Свете литургије могао да посети верни народ.
Петрић је најавио и нешто ранији завршетак другог дана због бденија уочи Мале Госпојине и потребе да се монаси и монахиње који су дошли из удаљених манастира врате на своја послушања.
Тако ће Врачар и у недељу бити место сусрета 43 манастира, њихових представника и посетилаца који желе да упознају манастирско стваралаштво, али и људе, рад и традицију који стоје иза изложених производа.
Извор: Храм телевизија
Фото: Храм телевизија и Врачар.инфо
