Обрушавање бетонске конструкције у дворишту стамбеног комплекса у Улици патријарха Варнаве број 5А на Врачару покренуло је вишедневну борбу за најосновније одговоре: да ли је грађевинска инспекција изашла на терен, шта је утврдила, које мере су наложене и да ли је опасност по станаре и пролазнике отклоњена.
Од прве пријаве Контакт центру Града Београда 5. јула 2026. године у 18.42 часа, преко изласка Комуналне милиције, представки, допуна, захтева за изјашњење и приступ информацијама од јавног значаја, па све до укључивања Омбудсмана Града Београда, грађани су данима чекали на конкретне информације о безбедности објекта.
Портал Врачар инфо доноси комплетну хронологију случаја, са свим до сада познатим чињеницама и службеним одговорима надлежних органа закључно са 9. јулом 2026. године.
5. јул: Обрушавање бетонске конструкције у Патријарха Варнаве 5А
У недељу, 5. јула 2026. године, у дворишту стамбеног комплекса у Улици патријарха Варнаве број 5А на Врачару дошло је до обрушавања дела бетонске конструкције.
Према расположивим информацијама и сведочењу са лица места, обрушавање је створило непосредну опасност по живот, здравље и имовину станара и других грађана који користе двориште и прилазе објекту.
О догађају је, као непосредни сведок, Саша Васић, одборник Скупштине Градске општине Врачар, истог дана у 18.42 часа обавестио Контакт центар Града Београда.
Пријава је поднета због потребе за хитним поступањем надлежних служби, обезбеђивањем опасног простора и изласком грађевинске инспекције, која је требало да утврди стање конструкције и наложи неопходне мере.
Комунална милиција изашла на лице места
Након пријаве, исте вечери на локацију су изашли припадници Комуналне милиције.
Простор на којем је дошло до обрушавања привремено је обезбеђен, а присутним грађанима је, према наводима подносиоца пријаве, речено да ће надлежна грађевинска инспекција наредног јутра изаћи на лице места, извршити увиђај, проценити безбедност објекта и предузети законом прописане мере.
То је било прво и једино непосредно видљиво поступање надлежних служби о којем су грађани у том тренутку имали сазнања.
После обезбеђивања простора – без информација о инспекцијском надзору
У данима који су уследили није било званичног обавештења о томе да ли је грађевински инспектор заиста изашао на лице места и шта је том приликом утврђено.
Станари и грађани нису добили одговоре на основна питања:
- Да ли је извршен инспекцијски надзор?
- Када је инспектор изашао на терен?
- Да ли је сачињен записник?
- Шта је утврђено као узрок обрушавања?
- Да ли и даље постоји опасност по људе и имовину?
- Да ли су наложене хитне мере обезбеђења?
- Да ли је донето решење и коме је оно упућено?
Проблем није био само у томе што конкретни одговори нису стизали. Спорно је било и то што се случај односио на могућу непосредну опасност по живот и здравље већег броја људи, док су грађани остали без поуздане информације о безбедности објекта.
Обраћање Секретаријату за инспекцију, надзор и комуникацију
Због одсуства конкретних информација, Саша Васић се обратио Секретаријату за инспекцију, надзор и комуникацију Градске управе Града Београда, односно Сектору за грађевински и урбанистички инспекцијски надзор.
Поводом поднете представке формиран је предмет, а у комуникацији са надлежним органом појављивао се број 356-1393/2026.
Представком је затражено да надлежни органи саопште шта су предузели поводом пријаве, да ли је инспекцијски надзор извршен и да ли је опасност отклоњена.
Међутим, први одговор надлежног секретаријата није садржао ниједну конкретну информацију о стању на терену.
Први одговор: „Управни поступак је још у току“
У првом одговору Секретаријата наведено је да је управни поступак у предмету још у току.
Уместо информација о томе да ли је инспектор био на терену и шта је утврдио, Секретаријат је цитирао одредбе Закона о инспекцијском надзору које уређују положај подносиоца представке.
Надлежни орган је навео да представке имају дејство иницијативе за покретање поступка по службеној дужности и да подносиоци таквих иницијатива немају својство странке у поступку.
Међутим, спорно је што од Секретаријата није ни тражено да подносиоцу призна својство странке, већ да достави основне информације о поступању поводом опасног догађаја.
На питања од непосредног значаја за безбедност грађана није одговорено.
Допуна представке и захтев за приступ информацијама од јавног значаја
Незадовољан непотпуним одговором, Саша Васић је 9. јула упутио нови поднесак, који је истовремено представљао:
- допуну раније поднете представке;
- захтев за изјашњење о поступању поводом пријаве поднете 5. јула у 18.42 часа;
- захтев за приступ информацијама од јавног значаја.
У поднеску је наглашено да се не тражи признавање својства странке у инспекцијском поступку, већ одговор о томе шта су надлежни органи учинили након пријаве догађаја који је могао да угрози живот и здравље грађана.
Од Секретаријата је затражено да достави информације о томе:
- да ли је извршен инспекцијски надзор на лицу места;
- када је надзор извршен;
- да ли је сачињен записник;
- шта је инспекцијским надзором утврђено;
- да ли и даље постоји непосредна опасност;
- које су мере наложене власнику, инвеститору, управнику или другом одговорном лицу;
- да ли су одређени рокови за отклањање опасности;
- у којој фази се предмет налази;
- да ли је поступак окончан или је и даље у току.
Затражене су и копије записника, решења, закључака и других аката, у делу у којем не постоји законско ограничење за њихово достављање.
Беоком упутио грађанина да сам поново шаље захтев
На овако формулисан поднесак стигао је веома кратак одговор Контакт центра Града Београда, односно Беоком сервиса.
У одговору од 9. јула, послатом у 11.17 часова, наведено је:
„Потребно је да захтев упутите на адресу лица овлашћеног за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.“
Контакт центар није навео име овлашћеног лица, адресу на коју захтев треба послати, нити је саопштио да је већ примљени поднесак интерно прослеђен надлежном лицу.
Такође је занемарена чињеница да поднесак није био само захтев за приступ информацијама, већ и допуна представке и захтев за изјашњење о поступању поводом пријаве грађанина.
Позивање на члан 62. Закона о општем управном поступку
Након овог одговора, Саша Васић је Секретаријату указао на одредбу члана 62. Закона о општем управном поступку, којом је прописано поступање органа када прими поднесак за који није надлежан.
„Ако орган није надлежан да прими поднесак који му се предаје или саопштава, прослеђује га надлежном органу и о томе обавештава подносиоца. Ако не може да утврди који је орган надлежан, упозорава подносиоца да ће, без одлагања, решењем одбацити поднесак због ненадлежности.“
У допису је истакнуто да грађанин не треба да буде упућиван да исти поднесак поново шаље другом организационом делу истог органа, уколико је надлежна служба већ примила документ и може да га проследи овлашћеном лицу.
Од Секретаријата је затражено да:
- допуну представке прикључи постојећем предмету;
- достави изјашњење о поступању поводом пријаве од 5. јула;
- део поднеска који представља захтев за приступ информацијама проследи овлашћеном лицу и о томе обавести подносиоца.
Други одговор Секретаријата – поново без конкретних информација
Само неколико минута касније, у 12.27 часова, стигао је нови одговор Секретаријата.
У њему се више није понављало да грађанин мора сам да упути захтев другом организационом делу, али ни тада нису достављене конкретне информације.
Секретаријат је поново навео да је управни поступак у току и цитирао члан 18. Закона о инспекцијском надзору.
Наведено је да се инспекцијски поступак покреће и води по службеној дужности, да представка има дејство иницијативе и да подносилац нема својство странке у поступку.
Истовремено је наведено да инспектор, на захтев подносиоца представке, обавештава подносиоца како је поступио са представком, најкасније у року од 15 дана од пријема захтева, као и о исходу ванредног инспекцијског надзора најкасније 15 дана од окончања поступка.
Ипак, ни у овом одговору није саопштено да ли је инспектор уопште изашао на лице места, шта је утврдио и да ли је опасност отклоњена.
Одвојен захтев Комуналној инспекцији ГО Врачар
У међувремену је утврђено и да зграда у Улици патријарха Варнаве број 5А, према расположивим сазнањима, нема изабраног и регистрованог управника стамбене заједнице.
Због тога је Комуналној инспекцији Градске општине Врачар упућен посебан захтев за хитно спровођење инспекцијског надзора.
Затражено је да стамбеној заједници буде наложено да у законском року изабере и региструје управника, а уколико то не учини, да се покрене поступак за постављање принудног професионалног управника.
Хитност је образложена чињеницом да се делови зграде значајно обрушавају и да је неопходно да изабрано или професионално лице преузме одговорност за управљање, одржавање и предузимање хитних мера на заједничким деловима објекта.
Притужба Омбудсману Града Београда
Због непотпуних одговора, недостатка конкретних информација и сумње да надлежни органи нису поступали у складу са начелима добре управе, Саша Васић је поднео притужбу Омбудсману Града Београда.
У притужби је затражено да Омбудсман испита законитост, правилност и ефикасност поступања Секретаријата за инспекцију, надзор и комуникацију, као и других надлежних градских органа.
Посебно је указано да грађанин који је пријавио опасан догађај, иако не тражи својство странке у инспекцијском поступку, мора да добије бар основну информацију о томе:
- да ли је пријава проверена;
- да ли је извршен инспекцијски надзор;
- да ли је опасност отклоњена;
- које су мере предузете ради заштите грађана.
Омбудсман истог дана покренуо поступак
Омбудсман Града Београда реаговао је 9. јула 2026. године и обавестио подносиоца да је притужба узета у рад.
У складу са својим надлежностима, Омбудсман се истог дана електронским путем обратио Секретаријату за инспекцију, надзор и комуникацију Градске управе Града Београда.
Секретаријату је наложено да достави:
- писани одговор на све наводе из притужбе;
- обавештење о до сада предузетим мерама;
- обавештење о планираним мерама у конкретном предмету;
- тражене информације и списе предмета.
Омбудсман је навео да ће подносилац притужбе бити упознат са одговором Секретаријата након његовог пријема.
Секретаријату дат најкраћи рок од 15 дана
У одговору Омбудсмана посебно је указано на члан 22. Одлуке о Омбудсману Града Београда.
Према наведеној одредби, субјект контроле обавезан је да одговори на све захтеве Омбудсмана и достави све тражене информације и списе у року који Омбудсман одреди.
Тај рок не може бити краћи од 15, нити дужи од 30 дана.
У овом предмету Секретаријату је одређен најкраћи могући рок – 15 дана.
Овакво поступање показује да Омбудсман није остао само на потврди пријема притужбе, већ је покренуо контролни поступак и од надлежног градског органа затражио конкретно изјашњење и документацију.
Став Омбудсмана о управнику стамбене заједнице
Омбудсман је у свом одговору указао и на проблем непостојања изабраног управника стамбене заједнице.
Наведено је да, када стамбена зграда нема изабраног управника, закон налаже да се именује принудни управник зграде ради управљања и одржавања заједничке имовине и делова објекта.
Принудног управника поставља надлежно одељење управе градске општине на чијој територији се зграда налази.
Омбудсман је такође навео да се притужба на поступање Управе Градске општине Врачар може поднети Омбудсману Градске општине Врачар.
Која питања су и даље без одговора?
Закључно са 9. јулом 2026. године, јавности и даље нису достављени конкретни одговори на најважнија питања:
- Да ли је грађевинска инспекција изашла на терен?
- Када је надзор извршен?
- Шта је инспектор утврдио?
- Да ли је сачињен записник?
- Да ли је донето решење?
- Коме су и које мере наложене?
- Да ли су одређени рокови за санацију?
- Да ли је опасност по станаре и пролазнике у потпуности отклоњена?
Одговор да је „поступак у току“ не даје грађанима информацију да ли је простор безбедан, нити објашњава шта су надлежне службе учиниле после пријаве.
Случај сада под контролом Омбудсмана Града Београда
После четири дана обраћања различитим градским службама, предмет је стигао до Омбудсмана Града Београда, који је затражио званично изјашњење Секретаријата и поставио рок од 15 дана.
То значи да ће Секретаријат сада морати да одговори не само грађанину који је пријавио догађај, већ и градском органу који контролише поступање управе.
Одговор Секретаријата Омбудсману биће кључан за утврђивање да ли је грађевинска инспекција благовремено изашла на лице места, шта је предузела и да ли је опасност отклоњена.
Уколико одговор поново буде непотпун или се сведе на цитирање општих законских одредаба, Омбудсман ће имати основ да настави поступак контроле и предузме мере из своје надлежности.
Јавност има право да зна да ли је објекат безбедан
Овај случај превазилази питање положаја подносиоца представке у инспекцијском поступку.
Суштинско питање гласи: да ли је објекат у Улици патријарха Варнаве број 5А безбедан и да ли су надлежни органи предузели све мере како би заштитили животе, здравље и имовину грађана?
Када се у стамбеном комплексу обруши бетонска конструкција, грађани не траже увид у тајне поступка. Они траже информацију да ли могу безбедно да пролазе, живе и користе простор око своје зграде.
Врачар инфо наставиће да прати поступање Секретаријата, Комуналне инспекције Градске општине Врачар и Омбудсмана Града Београда и објавиће нове информације чим буду достављене.
