Комшије са Врачара опростиле су се од своје дугогодишње комшинице Мице (Миленија Јовић), која је преминула 14. марта 2026. године, у 71. години живота.
Сахрана је обављена 19. марта на гробљу Лешће у Београду, где су се од ње опростили породица, пријатељи и бројне комшије које је годинама повезивала својом топлином, пажњом и искреним односом према свима.
Посебно дирљив тренутак на испраћају био је када је једна од комшиница прочитала песму посвећену Мици — стихове који су настали у Молеровој улици, међу људима који су је најбоље познавали.
МИЦА
Све нас је знала, све
поздрављала,
Печат Молеровој она дала,
Сваког дана, по сваком
времену,
За нас имала жељу
искрену,
За здравље и за ближње
нас пита,
Ко отворену књигу нас чита.
Пуста је Молерова улица,
Напустила нас је наша
Мица.
Већ Мицу тражимо
погледима,
Мица недостаје нама
свима.
Одсад ћемо сви ко
странци бити,
Ретко ће се ко коме јавити,
Да каже коју — Мице нема.
Ни за разговор комшијски
нема тема,
Ко сенке се мимоилазимо,
У комшији ближњег не
видимо.
На улици често била сама,
Мица је пријатељ била
нама.
Мица је разбијала окове,
Мења се карактер
Молерове.
Мицини пријатељи и
знанци,
Једни другима сада су
странци.
Мица нас је
оплемењивала,
Поздрављала и
упознававала.
Непоновљива је личност
њена,
Мица је била посебна
жена.
Љиљана Ћуић
Управо зато, како кажу њени суседи, њеним одласком Молерова улица више није иста. Песма која је прочитана на сахрани постала је заједнички глас читавог комшилука.
Блиска родбина, пријатељи и комшије од срца су захвалили комшиници која је песму прочитала, јер је на достојанствен и емотиван начин пренела све оно што је Мица значила људима око себе.
Њено име остаје уписано не само у сећањима најближих, већ и у свакодневици једне улице, где ће, како кажу, „сви помало бити странци“ без ње.
