Председник општинске организације Социјалистичке партије Србије на Врачару, Драги Лукић, најавио је да ће у предвечерје Дана љубави и Дана вина приредити вече испуњено песмом, стиховима и чашом доброг вина – и своју реч је одржао.
Оно што је започело као позив на дружење, прерасло је у истински празник уметности и емоције.
Свечана сала Градска општина Врачар те вечери није била само административни простор, већ место сусрета речи и музике, погледа и аплауза. Светлост је била пригушена, у ваздуху се осећала свечаност, а публика је са пажњом ишчекивала сваки нови стих и тон.
Стихове су говорили глумица Јелица Ковачевић и глумац Фуад Табучић, доносећи поезију са сценском снагом и емоцијом која је испуњавала салу. Њихове интерпретације нису биле само казивање стихова – биле су проживљене приче, тихи дијалози са публиком. Посебну топлину донели су и наступи госпође Борјане, као и старијег господина чији је глас носио искуство и сету, подсећајући да љубав има много лица и много година.
Музички део вечери текао је попут пажљиво исписане партитуре. За клавиром је наступила Уна Миљуш, најмлађи докторант у Србији са свега двадесет година, чији су прсти преко дирки преносили зрелост и сигурност далеко изнад њених година. Звук фруле, који је у салу донела Селена Лазаревић, пробудио је асоцијације на традицију и завичај, док је печат вечери дао Бако Јовановић, познати виртуоз на тамбури из Беча. Његова тамбура није само свирала – она је причала, смејала се и уздисала заједно са публиком.
Уз чашу вина, у разговорима који су се настављали и након програма, могло се осетити да овакви сусрети нису само догађаји у календару. Они су тренуци који повезују људе, подсећају на лепоту изговорене речи и снагу музике.
