Данашњи Врачар, најмања градска општина у Београду, некада је био део знатно другачије административне организације престонице. Стара карта Београда из педесетих година прошлог века, која је поново привукла пажњу јавности, открива готово заборављену чињеницу: Београд је имао две општине са именом Врачар – Источни и Западни Врачар.
Међутим, историја је још занимљивија. Поред два Врачара, као посебне општине постојали су и Неимар, Стари Ђерам, Лекино брдо, Теразије и Скадарлија. Називи које данас препознајемо као градске четврти некада су означавали административне јединице са сопственим органима управе.
Историјска одлука из маја 1952. године
Промена административне организације Београда уследила је 1952. године, након доношења нових прописа о народним одборима и територијалној подели.
Народни одбор града Београда донео је 29. маја 1952. године одлуку о новој организацији градских општина. Уместо дотадашњег рејонског система успостављена је подела на општине.
Београд је тада подељен на 25 општина, укључујући уже и шире градско подручје.
На ужем градском подручју налазиле су се општине Источни Врачар, Западни Врачар, Неимар, Лекино брдо, Стари Ђерам, Стари град, Скадарлија, Теразије, Палилула, Савски венац, Звездара, Карабурма, Вождовац, Топчидерско брдо, Чукарица и Нови Београд.
Ова подела показује колико се административна слика престонице разликовала од данашње.
Источни и Западни Врачар заиста су били посебне општине
Да није реч само о старим географским називима потврђује и Историјски архив Београда, у чијим се фондовима чува документација некадашњих општинских народних одбора.
У архивском прегледу наведени су:
- Народни одбор општине Западни Врачар – Београд, са документацијом из периода од 1952. до 1956. године;
- Народни одбор општине Источни Врачар – Београд, такође са документацијом из периода од 1952. до 1956. године.
Ово представља непосредну архивску потврду да су две општине постојале као стварне административне јединице, са органима управе и службеном документацијом.
Архивска грађа омогућава и даља истраживања њиховог рада, надлежности, одлука и територијалних граница.
Неимар је некада био самостална општина
За данашње становнике Врачара посебно је занимљив податак да је Неимар, данас један од препознатљивих делова општине, некада имао статус засебне општине.
Име Неимар сачувано је до данас, као и називи бројних улица и делова града који подсећају на његов урбанистички развој.
Слично је било и са Старим Ђермом и Лекиним брдом. Ове целине имале су сопствено место у административној организацији Београда, иако се њихов данашњи статус и територијална припадност разликују.
Посебно је важно нагласити да историјски Врачар није обухватао искључиво територију данашње градске општине Врачар. Назив Врачар се током времена користио за шири простор, чији су делови касније припали различитим општинама.
Шта се догодило са два Врачара?
Административна подела из 1952. године није остала трајна. У наредним годинама уследиле су нове територијалне промене и укрупњавање градских општина.
Према историјским подацима које је објавила Градска општина Врачар, од 1960. године утврђена је територија данашње општине Врачар, која обухвата делове некадашњих општина Источни Врачар, Неимар и Теразије.
То значи да данашњи Врачар није једноставно настао спајањем целокупних територија Источног и Западног Врачара. Његове савремене границе резултат су више административних промена.
Данас Врачар заузима приближно 2,92 квадратна километра и представља најмању градску општину Београда по површини.
Стара карта као сведочанство другачијег Београда
На карти која је привукла пажњу јавности могу се видети границе тадашњих општина, али и називи градских целина које су у међувремену изгубиле самосталан административни статус.
На њој су, између осталих, означени Западни Врачар, Источни Врачар, Неимар, Лекино брдо, Стари Ђерам, Савски венац, Стари град, Карабурма, Звездара и Топчидерско брдо.
Карта је поново доспела у јавност посредством објаве на друштвеној мрежи Икс, а о њој је 18. октобра 2026. године писао и City Magazine.
Иако приказ одговара административној организацији Београда из педесетих година, за прецизно утврђивање године штампања саме карте потребан је увид у њено потпуно издање и библиографске податке.
Шта нам историја два Врачара говори данас?
Причa о Источном и Западном Врачару није само занимљивост са старе карте. Она показује да су се границе, управне надлежности и идентитет београдских насеља током времена значајно мењали.
Улице, тргови и читави делови града који су данас у оквиру једне општине некада су припадали другим административним целинама.
И док су општине Источни и Западни Врачар нестале из савремене административне поделе, назив Врачар наставио је да живи као једно од најпрепознатљивијих имена старог Београда.
Врачар инфо подсећа да су старе карте, архивска документа и службени записи важни извори за разумевање историје нашег краја. Управо у њима налазе се одговори на питања како је Врачар добијао своје границе, како су се мењале његове улице и како је настајала општина коју данас познајемо.
Извори: Историјски архив Београда, Републички завод за статистику, Градска општина Врачар, историјска штампа из 1952. године и City Magazine (18. октобар 2026).
