Опсесија Београђанке Јелене Стевановић, рођене на Врачару, где и данас живи, јесте љубав према лепом и вредном у свим областима живота. Управо та склоност довела ју је на место координаторке Друштва за улепшавање Врачара, где учествује у организацији културних, хуманитарних, еколошких и других акција од значаја за локалну заједницу.
Поред рада на унапређењу овог дела Београда, Јелена негује и још једну велику страст – сликарство. Њени радови говоре о емоцијама, унутрашњем свету човека и различитим начинима на које свако од нас доживљава стварност. Са младом уметницом разговарали смо о инспирацији, изложбама, уметничком путу и плановима за будућност.
Реците нам нешто о својој потреби за оваквим стваралаштвом.
Све што данас стварам резултат је велике љубави према уметности, непрекидног рада, истраживања и жеље да се сваким новим платном развијам и померам сопствене границе. Како бих свој рад учинила доступнијим и особама са оштећеним слухом, завршила сам А1 ниво српског знаковног језика, који планирам и да наставим.
Имате сасвим отворен приступ стваралаштву свих људи.
Сматрам да је важно да свако има прилику да учествује у културном и друштвеном животу, без обзира на препреке. Највећу уметничку прекретницу до сада видим у својој првој самосталној изложби „Башта на ивици спектра“, одржаној прошле године у галеријској сали Божидарца. Ту изложбу сматрам круном свог досадашњег рада јер је представљала остварење дугогодишњег сна и прилику да са публиком поделим део свог унутрашњег света.
Да ли сте у својим стремљењима доживљавали подршку и коју бисте посебно издвојили?
Када говорим о себи, не могу да не поменем своју мајку. Она је особа која је најзаслужнија за то што сам данас оваква. Од ње сам научила да будем упорна, саосећајна, одговорна и да увек верујем у оно што радим. Све вредности које носим кроз живот, као и кроз своје стваралаштво, у великој мери дугујем управо њој.
Вратимо се изложби која Вам је, како сами кажете, значила уметничку прекретницу. Како бисте сумирали њен садржај и значење?
„Башта на ивици спектра“ је моја прва изложба која говори о унутрашњем свету човека, емоцијама, променама и начину на који свако од нас доживљава стварност.
Који су симболи доминантни?
Башта је симбол простора у ком мисли и осећања расту и мењају се, док спектар представља разноликост емоција и погледа на свет.
Шта Вам је основна тежња?
У свом раду не тежим да дам готове одговоре, већ да кроз боју, текстуру и атмосферу подстакнем посматрача да пронађе сопствено значење.
Који су основни извори Ваше инспирације?
Инспирацију проналазим у свакодневном животу, људима и личним искуствима, а сам процес сликања често води дело у неочекиваном правцу.
Имате ли узоре у сликарству?
Немам узоре у класичном смислу. Верујем да уметник треба да пронађе сопствени глас, па ми је важније да истражујем и развијам свој израз. Трудим се да сваки циклус радова буде аутентичан одраз мог унутрашњег света и начина на који доживљавам стварност.
Који Вам је омиљени стваралац у тој области?
Посебно ценим Ренеа Магрита. Његова дела ме инспиришу због начина на који спаја свакодневицу и надреално, остављајући простор да сваки посматрач пронађе своје значење. Волим уметност која поставља питања, уместо да нуди готове одговоре, а управо то проналазим у његовом раду.
Шта ново припремате у свом раду?
Тренутно радим на новом циклусу који ће бити представљен до краја године. За сада бих задржала детаље за себе, али ћу се трудити да то буде један веома зрео пројекат, који ми је веома близак и у који ћу уложити много емоција.
Фото: Приватна архива Јелене Стевановић
