Основна огледна школа „Владислав Рибникар“ обележила је велики јубилеј – 50 година постојања, свечаном академијом која је окупила ученике, наставнике, родитеље, бивше ђаке, пријатеље школе и бројне госте.
Јубилеј: 50 година ООШ „Владислав Рибникар“
Порука свечаности: школа која повезује генерације
Присутан у име ГО Врачар: заменик председника општине Драги Лукић
Свечаност је протекла у знаку сећања, захвалности, поноса и наде, уз јасну поруку да „Рибникар“ није само образовна установа, већ заједница која већ пола века обликује генерације младих људи.
Посебан допринос атмосфери дали су и некадашњи ученици школе, који су се путем видео-бима обратили присутнима, честитали велики јубилеј и поделили своја сећања на дане проведене у „Рибникару“.
Централни део вечери било је обраћање директора школе, који је подсетио да се обележава пола века учења, одрастања, пријатељства, снова и успеха.
🎙️ Говор директора ООШ „Владислав Рибникар“
Љубомир Пјевовић
Свечана академија поводом 50 година постојања школе
Драги ученици, поштовани наставници, родитељи, уважени гости, Ваше високопреосвештенство, пријатељи наше школе,
Данас обележавамо велики јубилеј – 50 година постојања наше школе. Пола века учења, одрастања, пријатељства, снова и успеха. Пола века током којег су кроз наше учионице прошле бројне генерације ученика, остављајући свој траг и носећи из ове школе темеље за живот.
Током ових пет деценија наши ученици су постајали лекари, професори, научници, уметници, спортисти, али и пре свега добри људи. Поносни смо на свако њихово достигнуће, као и на сваког ученика који је наставио да учи, ради и гради свој животни пут. То је највећа вредност наше школе и средине у којој свакога дана живимо, радимо и настојимо да будемо бољи људи.
Али историја наше школе није исписана само лепим тренуцима.
Пре три године доживели смо трагедију која је заувек променила нашу заједницу. Изгубили смо наше ученике и нашег радника обезбеђења. Изгубили смо децу, другове, пријатеље. Тај бол остаје дубоко урезан у нашим срцима и носићемо га читавог живота.
Са собом носимо тугу због оних који више нису са нама, али исто тако знамо да сећање на њих живи у сваком кораку кроз ову школу, у свакој учионици и у сваком нашем успеху.
„Сећање на њих живи у сваком кораку кроз ову школу, у свакој учионици и у сваком нашем успеху.“
Желим да се захвалим свима који су били уз нас у најтежим тренуцима – Влади Републике Србије, Министарству просвете, Министарству здравља, Српској православној цркви, Институту за ментално здравље, Друштву психолога Србије, Градској општини Врачар, наставницима, родитељима, као и свим институцијама, организацијама и појединцима који су пружили подршку нашој деци и нашој школи.
Захваљујући заједничким напорима, помагали смо нашој деци да одрастају не као људи спутани страхом, већ као храбри, саосећајни и снажни појединци.
„Ми нисмо само школа. Ми смо заједница. Заједница која је рањена, али није сломљена. Заједница којој су потребни мир, разумевање и подршка.“
Докле год школа живи, живеће и сећања.
Драги ученици, ви сте будућност ове школе. У вама живи њена снага и њена нада. Нека вас зидови ове зграде подсећају не само да је знање највеће богатство, већ и да смо заједно јачи од сваке тешкоће и сваког искушења.
Свако од вас има потенцијал да оствари велике ствари и испуни своје снове. Чувајте пријатељства. Будите једни другима подршка. Поштујте своје родитеље и наставнике. И, што је најважније, верујте у себе.
„Свако од вас има потенцијал да оствари велике ствари и испуни своје снове.“
Тако чувамо успомену на оне који нису са нама – тако што живимо, учимо, растемо и градимо бољу будућност.
„Тако чувамо успомену на оне који нису са нама – тако што живимо, учимо, растемо и градимо бољу будућност.“
Хвала вам.
Љубомир Пјевовић
директор ООШ „Владислав Рибникар“
„Ми нисмо само школа. Ми смо заједница. Заједница која је рањена, али није сломљена.“
Директор је нагласио да су кроз учионице ове школе прошле бројне генерације ученика, које су из „Рибникара“ понеле не само знање, већ и вредности које се носе кроз читав живот.
Посебно емотиван део обраћања био је посвећен трагедији која је пре три године заувек променила живот школе и читаве заједнице.
„Изгубили смо наше ученике и нашег радника обезбеђења. Изгубили смо децу, другове и пријатеље. Тај бол остаје дубоко урезан у нашим срцима.“
Подсећајући на најтеже дане у историји школе, директор је нагласио да је школска заједница успела да настави даље захваљујући подршци наставника, родитеља, институција, стручњака и свих људи добре воље.
Порука ученицима: Чувајте пријатељства, будите једни другима подршка, поштујте родитеље и наставнике и верујте у себе.
Свечана академија била је пажљиво осмишљено сценско путовање кроз прошлост, садашњост и будућност школе. Кроз духовите, емотивне и симболичне сцене ученици су публику водили кроз различите периоде живота „Рибникара“.
Кроз разговоре младих глумаца, публика је пратила причу о првим генерацијама ученика, школским клупама, наставницима, одморима, првим пријатељствима и успоменама које остају за читав живот.
Посебно снажан утисак оставио је сегмент посвећен наставницима који су некада били ученици ове школе. На тај начин приказан је континуитет који траје већ деценијама – деца која су некада седела у школским клупама данас своје знање преносе новим генерацијама.
Сценски програм: ученици су кроз глуму, песму, рецитацију, поезију и музику приказали пет деценија живота школе, од првих генерација до данашњих ђака.
Један од мотива који се провлачио кроз читав програм били су мостови који спајају људе, генерације и време. Управо кроз музику, поезију и сценски покрет ученици су показали да школа представља место где се стварају везе које трају читав живот.
Током вечери смењивали су се бројни музички и сценски наступи ученика различитих узраста. Извођене су песме на српском и француском језику, а публика је имала прилику да чује и стихове великих песника.
Посебан аплауз добили су ученици који су говорили поезију Мирослава Антића, Жака Превера, Виктора Игоа и Радјарда Киплинга, док су музичке нумере на српском и француском језику додатно обогатиле програм.
Програм је носио снажне поруке о одрастању, љубави, пријатељству, доброти, храбрости и истрајности. Кроз поезију, музику и сценске наступе ученици су публици поручили да живот доноси успоне и падове, али да се од својих снова никада не сме одустати.
Један од најсвечанијих тренутака вечери било је проглашење Ученика генерације за школску 2025/2026. годину. Награђени су и ученици који су током године постигли изузетне резултате на школским, градским, републичким и међународним такмичењима.
Свечаност је обухватила и представљање радова насталих поводом меморијалног литерарног конкурса који школа организује у знак сећања на трагично страдале ученике и радника обезбеђења.
Сећање се чувало кроз речи, музику, поезију, школске кораке и поруку да живот, знање и доброта остају најјачи одговор на бол.
Кроз поезију, музику и сценске слике ученици су подсетили да се успомене чувају у сваком звуку клавира, у сваком школском ходнику, у матурантским корацима, у спортским успесима, у уметности, у доброти и у сваком новом успеху генерација које долазе.
Завршни део програма носио је снажну симболику заједништва. На сцену су позвани некадашњи ученици школе, данас родитељи садашњих ђака, који су се придружили својој деци.
Симболика завршнице: на истом месту нашли су се они који су некада седели у школским клупама и они који данас настављају исту причу.
Та сцена изазвала је снажне емоције код публике и најбоље осликала тему читаве прославе – да школа није само зграда, већ жива заједница која траје кроз генерације.
Након свечане академије дружење је настављено у школском дворишту, где су се окупили ученици, родитељи, наставници, бивши ђаци и гости. Испод старих стабала размењивале су се успомене, фотографије и приче о школским данима.
Управо тај сусрет различитих генерација – некадашњих ученика, данашњих наставника, родитеља и садашњих ђака – на најбољи начин је потврдио главну поруку вечери: „Рибникар“ је школа која повезује генерације.
Педесет година након оснивања, Основна огледна школа „Владислав Рибникар“ наставља да буде место знања, пријатељства, успомена и људских вредности. Свечаност поводом великог јубилеја показала је да су највеће богатство школе људи који су током деценија били њен део – ученици, наставници, родитељи и сви они који ће име „Рибникара“ носити и у годинама које долазе.
