На углу две улице на Неимару, на адреси Интернационалних бригада 76, налази се кућа поред које су генерације Врачараца пролазиле, а да многи вероватно нису знали колико је значајна за историју београдске архитектуре.
То је Кућа Милана Злоковића, позната и као Вила Каја – породични дом једног од најзначајнијих српских архитеката 20. века и један од објеката који су најавили долазак модерне архитектуре у Београд.
Кућа подигнута на Неимару који је тек настајао
Кућа је пројектована и подигнута 1927–1928. године, у време када је Неимар изгледао потпуно другачије него данас. Историјске фотографије Злоковићеве куће најбоље показују колико је тадашњи крај био слабо изграђен.
Око нове виле налазиле су се ниске куће, неуређене парцеле и тек формиране улице. Управо у таквом окружењу појавио се објекат чистих геометријских линија, равних површина и необичне композиције, који је морао деловати готово футуристички за Београд двадесетих година прошлог века.
Злоковић је кућу пројектовао за сопствену породицу. Назив „Вила Каја“ остао је везан за ово здање и данас.
Кућа прилагођена падини Неимара
Посебност парцеле била је у томе што се налазила на углу две различито нивелисане улице. Уместо да тај проблем покуша да сакрије, Злоковић га је претворио у једну од главних карактеристика свог пројекта.
Унутрашњост је организована на више нивоа и прилагођена паду терена, док се спољашњи изглед куће постепено развија према углу улица. Такво решење створило је препознатљиву композицију степенованих архитектонских маса.
У три нивоа била су распоређена четири стана. Главни и највећи стан, у којем је живео сам архитекта, налазио се у нивоу приземља из правца данашње Улице интернационалних бригада. Два мања стана за издавање била су на спрату, док је још један стан био организован у приземљу из правца данашње Улице Јанка Веселиновића.
Када су улице имале друга имена
И адресе око куће сведоче о променама које је Врачар проживео током последњег века.
Данашња Улица интернационалних бригада у време настанка куће носила је име Престолонаследникова, односно Улица краљевића Томислава, док се данашња Улица Јанка Веселиновића звала Нова улица.
Због тога Вила Каја није само архитектонски документ. Она је и сведочанство једне потпуно другачије урбане слике Неимара.
Модерна која је стигла пре него што је постала уобичајена
Историјске фотографије посебно добро показују колико је Злоковићева кућа одскакала од окружења. Док су се око ње налазиле традиционалне куће са косим крововима, Вила Каја је својим равним површинама, степеновањем волумена и сведеном геометријом најављивала нову архитектонску епоху.
У композицији куће препознаје се Злоковићево истраживање односа спољашњости и унутрашњег простора. Терен, различите висине улица и организација станова нису третирани одвојено – цела кућа замишљена је као јединствен просторни систем.
Посебно су упечатљиви велики лучни отвори у приземној зони, терасе и једноставне фасадне површине. На старим фотографијама види се и како је објекат изгледао непосредно након завршетка, али и током саме градње, када су његови зидови још били у сировој опеци.
Од градилишта до споменика културе
Сачуване су и Злоковићеве радне скице куће. Када се упореде цртеж, фотографија објекта у изградњи и фотографије завршене виле, може се пратити готово читав пут једне архитектонске идеје – од линије на папиру до куће која је постала део историје Београда.
Данас Кућа Милана Злоковића има статус споменика културе.
Скоро један век после изградње, окружење је непрепознатљиво промењено. Неимар више није периферно и слабо изграђено насеље са старих фотографија. Постао је један од најгушће изграђених и најпрепознатљивијих делова Врачара.
Али кућа је остала.
Исти углови, готово сто година касније
Савремена фотографија Виле Каја показује колико једно здање може да преживи промене града око себе. Основна композиција куће и данас је јасно препознатљива: тераса, велики лукови у приземљу, степеновање маса и положај објекта према падини.
Истовремено, трагови времена су видљиви. Другачије боје, зеленило, инсталације, ограде и графити говоре о свим деценијама које су прошле од времена када је испред нове Злоковићеве куће стајао готово празан Неимар.
Управо зато је Вила Каја једно од оних места на Врачару на којима је могуће видети град у два времена.
На једној фотографији – готово празна падина Неимара крајем двадесетих година прошлог века и нова модерна кућа која доминира околином.
На другој – исти објекат, скоро сто година касније, окружен великим градом.
А између те две фотографије налази се готово читав један век историје Врачара.
