Оглас једне жене која је на друштвеним мрежама написала да купује у Београду уkњижен, минимум двособан стан за 70.000 евра, изазвао је велики број реакција и шаљивих коментара.
Међу коментарима који су посебно привукли пажњу нашао се и онај који се односи на Врачар:
„Врачар, 15 квадрата, засебан објекат у дворишту, бивша шупа.“
Овај коментар, иако написан у шаљивом тону, прилично јасно описује како грађани данас доживљавају цене некретнина у једној од најтраженијих београдских општина. Врачар је годинама међу најскупљим локацијама за куповину стана, па се износ од 70.000 евра у коментарима више повезивао са малом гарсоњером, дворишним објектом или помоћним простором него са класичним двособним станом.
У расправи су се низале и друге опаске: да је за такав буџет потребан „времеплов“, да би купац морао да дода „јединицу испред цифре“, или да за тај новац евентуално може да купи гаражу.
Ипак, иза шале се види озбиљан проблем. За велики број грађана 70.000 евра није мали новац, али је на београдском тржишту некретнина та сума све мање довољна за куповину пристојног, укњиженог стана, посебно у централним градским општинама.
Коментар о Врачару зато је постао симбол шире слике: на локацијама које су најтраженије, очекивања купаца и реалност тржишта све су удаљенији.
