Удружење ратних добровољаца 1912–1918 организоваће у уторак, 7. јула, годишњи парастос и полагање венаца армијском генералу и некадашњем министру војном Божидару Јанковићу, једном од најзначајнијих српских војсковођа с краја XIX и почетка XX века.
Комеморација ће бити одржана код споменика генералу Божидару Јанковићу у Карађорђевом парку са почетком у 12 часова.
Организатори су позвали грађане, представнике институција, удружења и поштоваоце српске историје да својим присуством одају пошту човеку чије име је нераскидиво повезано са ослобођењем Косова у Првом балканском рату.
Генерал чије је име везано за ослобођење Косова
Божидар Јанковић остао је упамћен као командант Треће српске армије која је током Првог балканског рата 1912. године ослободила Косово и Метохију и ушла у Приштину после више од пет векова османске власти.
У српској војној историји његово име заузима место међу најзначајнијим војсковођама тог периода, а савременици су га описивали као изузетно образованог официра, стратега и човека великог ауторитета међу војницима.
Посебна веза са Врачаром
Мање је познато да је генерал Јанковић био тесно повезан са Врачаром.
Његов дом налазио се у Ресавској улици, на подручју данашње градске општине Врачар, где је боравио између бројних војних и државних обавеза које је обављао током своје каријере.
Због тога обележавање годишњице његове смрти у Београду има и посебан значај за становнике Врачара и очување локалне историјске баштине.
Очекује се присуство представника институција и грађана
Према најавама организатора, церемонији ће присуствовати представници удружења потомака ратника, војних и државних институција, представници локалне самоуправе, као и бројни грађани који желе да одају пошту једном од најзначајнијих српских генерала.
━━━━━━━━━━━━━━━━━━
📌 ИНФО-БОКС: КО ЈЕ БИО БОЖИДАР ЈАНКОВИЋ?
━━━━━━━━━━━━━━━━━━
Божидар „Божа“ Јанковић рођен је у Београду 1849. године и припада генерацији српских официра која је стварала модерну српску војску.
Током каријере учествовао је у српско-турским ратовима 1876–1878, српско-бугарском рату 1885, Балканским ратовима и Првом светском рату.
Поред командних дужности, обављао је и функцију министра војног Краљевине Србије, био професор Војне академије и председник Народне одбране.
Највећу славу стекао је као командант Треће армије у Првом балканском рату, због чега је у српској историографији остао упамћен као један од ослободилаца Косова.
Преминуо је 7. јула 1920. године у Херцег Новом, а његово име данас носе улице, споменици и меморијална обележја широм Србије.
