Стари новински исечак из листа „Борба“ представља једно од потресних сведочанстава о положају новинара током распада Југославије и ратова деведесетих. Текст под насловом „У рукама ‘црне легије’“ описује случај новинара „Вечерњих новости“ Небојше Вуковића и Слободана Дукића који су, према тадашњем извештају, у Вировитици били киднаповани, претучени и малтретирани.
ШТА ТВРДИ ТЕКСТ?
Према сведочењу објављеном у „Борби“, новинари су били изложени физичком насиљу, претњама смрћу и присилном потписивању изјава. Наводи се да су им одузети фотоапарати, белешке и касетофони, као и да су након батинања пуштени тек после ноћи проведене у шуми.
Посебно је упадљива атмосфера страха која се описује у тексту. Новинари су, како се наводи, добијали различите претње — од ликвидације до „размене“ за друге особе. Иако је реч о старом новинском тексту, он данас представља важан историјски документ који показује колико је рад медија био опасан у ратним условима.
У чланку се користи термин „црна легија“, што је израз са снажном историјском симболиком на овим просторима. Назив асоцира на усташку формацију из Другог светског рата, познату по злочинима над српским становништвом. Управо због те симболике, употреба тог назива у новинском извештају деведесетих година имала је снажан политички и психолошки ефекат. Историјска „Црна легија“ била је усташка јединица НДХ под командом Јуре Францетића.
ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ
Вировитица се почетком деведесетих налазила у зони великих тензија и оружаних сукоба. У западној Славонији већ су били присутни оружани инциденти, масовни одласци становништва и напади на припаднике медија и политичке неистомишљенике.
Оно што овај текст чини посебно важним јесте чињеница да представља директно сведочанство о положају новинара у ратном окружењу. Без обзира на политички контекст времена у коме је објављен, остаје забележено да су новинари на терену ризиковали животе покушавајући да извештавају из подручја захваћених ратом.
Данас, више од три деценије касније, овакви исечци имају и документарну вредност. Они подсећају колико је медијска сцена била подељена, колико је пропаганда била присутна са свих страна, али и колико су новинари често били директне жртве сукоба.
Иначе, занимљиво је да се и данас, више од 30 година касније, новинари у Србији и даље сусрећу са различитим облицима притисака и напада. Тако је пре само два дана нападнут и главни и одговорни уредник портала Врачар инфо Саша Васић, што додатно подсећа да је положај људи који се баве информисањем јавности и даље далеко од безбедног и безбрижног. Иако су околности и време другачији, остаје чињеница да су новинари често први изложени тензијама у друштву.
