Реконструкција Основне школе „Свети Сава“ на Врачару почиње 5. марта и трајаће до краја године, али уместо олакшања, међу родитељима влада огорчење и страх због начина на који је планирано измештање наставе за око 1.000 ученика.
Према допису Секретаријата за образовање и дечју заштиту, школа у Улици Николаја Краснова биће затворена због адаптације, санације и реконструкције, а настава ће бити премештена у друге објекте. Међутим, према информацијама које круже међу родитељима, ученици од петог до осмог разреда могли би читаву школску годину да похађају наставу искључиво у поподневној смени – и то у другој школи.
Такав сценарио изазвао је снажне реакције.
„Да ли постоји могућност да се старија деца не пусте у школу до смисленијег решења? Сумњам да сам једина којој је ово ‘решење’ скандалозно, деца да иду послеподне годину дана на други крај града, тако што имају превоз до школе, а назад не“, написала је једна мајка у интерној родитељској групи.
Проблем није само смена, већ и логистика.
„150 ученика по разреду, ако аутобус има 50 места за седење, значи отприлике 12 аутобуса за сва четири старија разреда. Где ће се само паркирати?“, пита један родитељ, док други додаје: „И то само у једном правцу.“
Родитељи страхују да ће деца бити принуђена на потпуно измењен ритам живота.
„Говорим о ‘Исидори Секулић’, поподневној смени, у трајању од годину дана, одокативно“, наводи једна од родитељки.
Посебно забрињава, како кажу, недостатак званичних информација и комуникације.
„У школи без директора, без и једне информације од разредног старешине, као да ни он не постоји, прихватити тек тако то што се сервира је катастрофа“, стоји у једној од порука.
Иако је реконструкција школе дуго очекивана и неопходна, део родитеља сматра да се организација наставе спроводи без јасног плана који би уважавао потребе деце и породица.
Основна школа „Свети Сава“ једна је од највећих школа на Врачару, са око 1.000 ученика, што читав процес измештања чини додатно сложеним.
Радови ће, према најави града, трајати до 30. децембра 2026. године. До тада, остаје отворено питање како ће изгледати свакодневица стотина врачарских породица чија деца више неће ићи у своју школу — и да ли ће надлежни понудити решење које ће изазвати мање негодовања.
